Последњи наступи министра просвете др Вербића показују сву беду у којој се нашла српска просвета.
Учитељи, наставници и професори се питају како је могуће да се држава упушта у овако отворен обрачун са њима.
Није више у питању висина плате. Чак, више није у питању ни понижавајући статус наставника у друштву.
Сада је у питању коначни обрачун са интелигенцијом која образује нашу децу и која се побунила због највеће неправде, глупости и присиле у образовању у овом веку.
Задатак да се обрачуна са професорима и са образовањем добио је управо министар просвете г. Вербић. Како зна и уме, а ништа не уме, он прибегава коминтерновским решењима – здушно, преко масмедија, хушка нацију и приморава директоре – послодавце да незаконито одузимају професорима од плате. Чак је у својој самовољи отишао дотле да није дозволио исплату плата многим школама које његову наредбу нису спровеле.
Г. Вербић је очигледно „одозго“ добио налог да прекрши све законе како би буквално угушио штрајк у просвети. Схватио је он то буквално па чак дрско лаже наставнике и јавност да синдикални лидери воде овај штрајк због својих личних интереса. Ко ће му поверовати? А ево и зашто:
У Србији је тренутно у штрајку 50.000 професора у 700 школа. Постављамо питање г. Министру просвете и његовим налогодавцима: да ли је њему и њима јасно да је у штрајку 10 жељезара Смедерево?