Министар просвете је решио да се свети непослушним синдикатима који нису хтели са њим да потпишу срамотни Споразум о прекиду штрајка. У свој својој заслепљености и неукости, он није ни приметио да ће, својом наредбом директорима да обуставе исплату председницима синдиката, битно пореметити рад у школама. Наиме заборавио је да председнику школског синдиката, у случају да не прима 12% у новцу, следује право на умањену норму радних сати од 12%, или, у недељном распореду, 2.4 школска часа.
Нека нам министар просвете Срђан Вербић сада реши домаћи задатак: Како наставнику скинути недељни фонд са 20 часова на 17,6? Непостојање решења овог задатка је управо и био разлог да се синдикати, још 2008. године, изборе за исплату 12% у новцу, а не у броју часова.
