Променом структуре школских одбора и директним постављањем директора школа, министар уводи централизовану управу у образовање
У просветној јавности ових дана актуелна је тема доношења нацрта новог Закона о основама система образовања и васпитања, чијом ће применом, како тврди министар, бити створени услови за реформу образовног система у Србији.
Међутим, министар просвете крије текст предлога закона, а медијима „на кашичицу“ даје тек оне информације за које он сматра да су „интересантне“. Тако смо сазнали да ђаци неће моћи да уносе мобилне телефоне у школу, да неће моћи да се облаче како желе, да ће родитељи бити кажњавани због изостанака, да ће родитељи оцењивати наставнике, да ће бити уведен трећи час физичког на великом одмору…
Шапа на управљање школама
А онда – гром из ведра неба! Министар је решио да, променом структуре састава школских одбора, реформише образовање!
И док је у европској просвети, на који се Влада Републике Србије угледа, тренд да школе имају што ширу аутономију, министар просвете жели да ојача страначки утицај и личну контролу у школама.
Како бисмо другачије могли схватити поруку актуелног министра о променама које ће донети нови закон када је упитању састав школских одбора?
Школске одборе сада чине по три представника из редова запослених, родитеља и локалне самоуправе. У преговорима са министром Вербићем, вођеним 2015, незадовољни синдикати су постигли договор да у нацрт новог закона уђе измена по којој би тај однос био 3:2:2, како би се смањио утицај локалне самоуправе на одлучивање у школама.
Међутим, према замисли актуелног министра, школски одбори ће убудуће бити сачињени од пет представника локалне самоуправе, два представника наставника и два представника родитеља!
И на основу актуелног закона, директори школа буквално раде шта хоће. У томе им у великој мери помажу чланови школских одбора – представници локалне самоуправе. Предложеним изменама директори ће, уз помоћ апсолутне већине из локалне самоуправе, постати практично недодирљиви, а школама ће управљати – странке које су у локалној власти!
Познато је да је највећи интерес странака у школама прање општинског новца, намештање тендера за радове и екскурзије, страначко и фамилијарно запошљавање, а затим „провлачење“ привилегованих ученика на упису и из разреда у разред.
За све то им је потребан послушан директор школе.
Форум београдских гимназија је сазнао и да убудуће директоре школа неће бирати школски одбори него министар лично.
Шта ће се догодити уколико овакав закон буде донет?
Догодиће се исто оно што се догађа и данас, само у много већој мери!
Пре свега, директора школе бираће министар, по налогу владајућих странака и локалних страначких коалиција. То је сигуран начин да се даље обезвреди образовни процес.
Такав директор ће извршавати све налоге министра просвете и локалне самоуправе.
Даље, такав директор ће запошљавати по страначким и рођачким критеријумима, на тендерима ће бирати понуђаче како му се каже, уписиваће ученике мимо уписа, а најнедисциплинованије ученике ће морати да толерише на штету других ученика.
И на крају, такав директор ће имати задатак да угуши било какву иницијативу и било какав „отпор“ у колективу, да гуши штрајкове и да даје отказе „неподобнима“.
Уколико све то не буде радио, биће одмах разрешен, а на његово место ће доћи следећи, који ће унапред знати шта се од њега очекује.
Убеђени смо да ће у таквом систему мало простора остати за развој саме школе, а о реформи нема ни говора! Негативна селекција директора и наставника ће се даље сводити на испуњавање жеља владајућих гарнитура са једне стране и дисциплиновању „непослушних“ наставника са друге стране.
Претходни нацрт закона нестао
У време великог штрајка у просвети 2014/15, синдикати и Министарство просвете договорили су нацрт новог закона са бившим министром Срђаном Вербићем. Тај предлог је прошао и јавну расправу у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Београду. Крајем 2015. године, нацрт је чак био и на усвајању у Влади РС, па тог дана „није стигао на ред“. А затим су дошли избори и министар Шарчевић.
Нацрт је, на предлог синдиката, предвиђао и школски одбор сачињен од 3 представника из реда наставника, 2 из реда локалне самоуправе и 2 из реда родитеља.
Министру Шарчевићу очигледно се није свидео овај нацрт, па је нацрт буквално нестао.
Министар Шарчевић јавности дугује објашњење: на основу којих овлашћења је бацио читав један нацрт закона у корпу за отпатке?
Преузето са сајта ФБГ