Правилником о финансирању образовних установа смањује се ненаставни кадар. Процењује се да би на улици могло да остане око 4.000 запослених
ВЕЛИКИ број педагога, психолога, библиотекара, благајника, секретара, спремачица, домара и другог ненаставног особља у основним и средњим школама, синдикати верују чак око 4.000 људи, могао би од 1. септембра да остане без посла. На улицу би могао да их отера нови Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установа образовања.
Правилником је прецизирано да ће школе које имају мање од 32 одељења што је више од 900 ученика морати да се одрекну једног библиотекара, благајника, секретара, педагога или психолога, домара…
– Оформили смо радну групу и тражићемо од министра Срђана Вербића да правилник ставе ван снаге – каже Дејан Недић, директор Друге економске школе и председник Друштва директора школа Србије. – Нико из школа није учествовао у његовом писању, због чега тражимо да се повуче. Школе ће остати без великог броја запослених што ће онемогућити њихово нормално функционисање.
Једини коментар Министарства просвете је да ће „у наредном периоду разговарати са свим заинтересованим странама о овом питању“. Мада, јасно је да разговор не може да има много ефекта, јер је правилник усвојен и примењује се од септембра.
Због овог проблема реаговали су и наставници српског језика Медицинске школе „7. април“ у Новом Саду. Они упозоравају на погубност правила по коме ће њихова школа, која има 1.207 ученика, око 200 запослених, наставу на српском, словачком и мађарском, као и фонд од 26.358 књига спасти на рад само једног библиотекара.
– Уложено је много труда да школска библиотека постане права оаза културе, место где се поштује књига, а један потпис и лоша процена све то анулирају – поручују ови наставници. – Коме одговара да наши ђаци не читају? Коме сметају библиотеке које раде од 8 до 19 часова? Да ли се доношењем овакве одлуке мислило на ученике и квалитет образовања или је пресудан био економски фактор?
А према новој правној регулативи, већина школа ће остати без благајника. Многе ће морати да се одлуче да ли ће да задрже педагога или психолога.
– Надлежни у Министарству просвете требало је прво да направе мрежу школу, па на основу тога да пропишу број запослених – сматра Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда. – Питање је како ће школе моћи да функционишу без благајника, библиотекара, педагога или психолога.
ПОЛОВИНА НАСТАВНИКА ПРЕКОБРОЈНА
ПАРАЛЕЛНО са смањивањем ненаставног особља, које чини петину запослених у просвети, смањиваће се и број наставника. Министар Вербић најавио је да ће у сарадњи са школама и синдикатима бити направљени спискови технолошких вишкова. Колико је систем нерационалан показују свежи подаци Завода за статистику – од 29.862 наставника у средњим школама, чак 13.207 делимично је технолошки вишак, јер немају пуну норму.
(„НОВОСТИ“, Б. БОРИСАВЉЕВИЋ, И. МИЋЕВИЋ)