Одавно је просветним радницима столица измакнута, још од када им је срозан материјални положај, од када се системски одуговлачи да се донесу платни разреди и да добију статус службеног лица. Измакнута им је столица још од када су претворени у административне раднике и од када све више посла носе кући… Злотвори су и они који на вест о насиљу над неком женом реагују гнусним коментарима, уместо да се насиље осуди и казни без релативизирања. Столицу измичу и родитељи који их „цимају“ кад год им се прохте. Просветним радницима се измиче тло под ногама од када је у медијима образовни програм непрепознатљив, а непопуларни покушаји истог протеран на термине које нико не прати. Професорици је столицу измакла и булумента процедура која подразумева покретање дисциплинског поступка, сазивање ″Тима за борбу и спречавање насиља″, састанчење ″Тима за заштиту од дискриминације, злостављања и занемаривања″, давање изјава од стране ученика, саслушања, писање и израда оперативних планова за ученике – све саме измишљотине беспотребних процедура, како би просветни радници оправдали своју плату – уместо да деца буду аутоматски искључена из школе, са забраном приласка наставници, а родитељи кажњени драконском новчаном казном и да то буде ударна вест три дана у свим медијима. Јер ови балавци, који су професорици измакли столицу, су само извршиоци, док су налогодавци сви претходно набројани. И низ није коначан.
Члан СРПС-а, Данијела Аћимов Бризић, проф.